Tridesetosmogodišnji Daljac Damir Lastavica i njegova supruga Sandra nastavljaju porodičnu tradiciju bavljenja vinogradarstvom i proizvodnjom vina prekinutu pre pola veka

 

U erdutskom kraju vino je oduvek bilo na ceni. Vinova loza gajila se još u rimsko doba. Smatra se da je vinovu lozu u taj kraj doneo rimski car Probus. U III. veku zasadio je vinograde na Fruškoj gori odakle je vinova loza preneta u erdutsko vinogorje koje obuhvaća prostor između Drave na severu i Dunava na istoku, dok s juga i zapada graniči s područjima gradova Vukovara i Vinkovaca.

Erdutsko vinogorje jedno je od najatraktivnijih u Slavoniji.  Ovaj prostor ima status zaštićenog krajolika. Posebnost izgleda daje mu Dunav u njegovom podnožju s čuvenim lesnim naslagama i strmim padinama.

Nekada je gotovo svaka kuća u istočnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu imala manji vinograd i domaće vino za vlastite potrebe. Da li zbog industrijalizacije i ubrzanog tempa života ili zbog toga što vinograd traži mnogo truda, slugu, a ne gospodara, mnogi vinogradi su povađeni i zapušteni. Tridesetosmogodišnji Daljac Damir Lastavica nastavio je porodičnu tradiciju, prekinutu pre pola veka.  

«Vinograd smo zasadili 2008. godine na 2 hektara. Budući da je država davala poticaje za podizanje dugogodišnjih nasada odlučili smo se za vinograd», priča Damir Lastavica. Od sorti su zasadili frankovku i graševinu, sorte prilagođene ovom podneblju koje daju dobra vina. Već iduće godine proizveli su manju količinu vina,  za sebe i svoje prijatelje, kako bi se oprobali u tom poslu, a budući da su bili zadovoljni rezultatom nastavili su s proizvodnjom i svu količinu grožđa preradili u vino.

Lastavice u vinogradu

«Budući da je proizvodnja grožđa kao sirovine na samom rubu isplativosti, na ovaj način smo stvorili dodanu vrednost i zadržali je za sebe, umesto da je damo nekom drugom. Nadam se da će u skoroj budućnosti ovaj posao biti isplativ, da će se od njega moći solidno živeti. Ne bi bilo loše da je površina pod vinovom lozom malo veća, ali i ovako se može zaraditi jedna pristojna plata, malo bolja nego na bilo kojem drugom poslu», kaže ovaj mladi vinar kome je vinarstvo za sada izvor dodatnog prihoda.  

Lastavice, Damir i supruga Sandra tokom sezone, od proleća pa do berbe, u vinogradu borave svakodnevno. Mora se pratiti razvoj bolesti, pravovremeno reagovati, a ako se sve na vreme uradi onda će i rezultat tog rada biti dobar. Napominju da u prvoj i drugoj godini podizanja vinograda ima puno posla, a u trećoj nešto manje. U četvrtoj godini veći deo posla se uradi pomoću mehanizacije.

S obzirom da je reč o području od posebne državne skrbi, poticajima koji su bili nešto veći nego u ostatku države su zadovoljni. «Država je dala 45 hiljada kuna po hektaru, Županija kunu po čokotu, odnosno nekih osam i po hiljada kuna, a od Opštine u dva navrata dobili smo po deset hiljada kuna. Bez tih poticaja praktički bi bilo nemoguće podići  vinograd, bar za nas male jer su to prilično velika sredstva i velike investicije», podvlači naš domaćin koji je u svoj vinograd uložio i 11 hiljada evra vlastitih sredstava.

Napominje da još nisu došli do pravog i punog prinosa. U trećoj godini, jednoj od najgorih koju pamte stari ljudi, njegov vinograd je pretrpeo štetu od leda tako da je urod bio veoma loš. Ove godine se može pohvaliti optimalnim rodom za kvalitetno vino, s nešto preko dva kilograma grožđa po čokotu, što obećava da bi i  vino ovogodišnje berbe trebalo biti dobro.

«Ove godine trebalo bi biti nekih 6-7 hiljada litara vina. Ranije je to bilo slabije, ali se sada nekako približavamo jednoj solidnoj količini, od koje će se u budućnosti moći pristojno živeti», uveren je Lastavica.

Od vina ne boli glava

Još prošle godine ishodovali su rešenje za stavljanje vina u promet, odnosno dozvolu za prodaju, a od letos vino flaširaju na svom imanju. Vino uglavnom prodaju na kućnom pragu, uz nekoliko lokalnih kafića koje snabdevaju vinom. Za njihovo vino ljubitelji dobre kapljice kažu da je kvalitetno i pitko i da od njega, što za jednog vinopiju nije zanemariva kategorija, ne boli glava!

I s cenom su, dodaje, konkurentni. Reč je o manjim količinama vina koje za sada uspevaju prodati, kaže ovaj vinar, član novoosnovanog Udruženja vinara opštine Erdut. Litar vina u rinfuzi Lastavica prodaje po 12, a flaširano po ceni od 15 kuna.

Supruga Sandra je Damirova desna ruka. «Kada je reč o vinarstvu suprugu najviše pomažem u marketingu i promociji, a što se tiče vinograda tu sam čisti fizikalac. Taj posao oboje volimo srcem. On se mora voleti jer se s njim svakodnevno živi. Posao u vinogradu je težak i zahteva dosta vremena i truda, ali kad nešto voliš onda i ustaneš rano s voljom i ništa ti nije teško. S vinarstvom dolaze i zabave i druženja, nagrada za sav taj rad i trud»,  priča Sandra.  

Njen suprug je nepopravljivi optimista. «O problemima zasad ne razmišljam, samo o lepim stvarima u tom poslu. Mislim da je to ona formula koja glasi spojiti ugodno s korisnim, a to je upravo bavljenje vinarstvom. To je način života, a ne samo posao koji se odradi od sedam do tri. Uz vinarstvo idu i neke druge, lepe stvari, dobra hrana i lepe žene. To je ta priča», šeretski dodaje ovaj mladi vinar.

Komentari: